Основни суд у Теслићу дана 18.09.2025. године, донио је осуђујућу правоснажну пресуду, којом је осуђеном С.Т., због извршеног кривичног дјела насиље у породици или породичној заједници из члана 190. став 1. Кривичног законика Републике Српске, изрекао условну осуду, казну затвора у трајању од 5 (пет) мјесеци и истовремено одредио да се изречена казна затвора неће извршити уколико осуђени у року од 2 (двије) године, по правоснажности пресуде, не почини ново кривично дјело.  

На основу члана 99. став 1. а у вези са чланом 96. став 2. тачка а) и е) Закона о кривичном поступку Републике Српске, оптужени се ослобађа од плаћања паушала за рад суда и трошкова кривичног поступка и одређује да исти падају на терет буџетских средстава.

Осуђени је на горе наведену казну осуђен због тога, што је дана 20.12.2024.године око 06,30 часова у Т., у породичном стану који се налази у  улици [...] у којем станује заједно са супругом С. Б., иако је знао и био свјестан да примјеном насиља, пријетњом да ће напасти на живот, те дрским понашањем угрожова спокојство и тјелесни интегритет своје супруге С. Б. а што је и хтио, С. Б. опсовао мајку а затим је бацио на кревет у спаваћој соби говорећи јој „сад ми те доста, убићу те„, након чега ју је ухватио рукама за врат и почео давити усљед чега је оштећена С. Б. задобила тјелесне повреде у виду хематома на обје надлактице, огреботине десне стране врата и предње стране груди у предјелу окрајка груден кости, дакле, примјеном насиља, пријетњом да ће напасти на живот и дрским понашањем угрозио тјелесни интегритет и спокојство члана своје породице

чиме је учинио кривично дјело насиље у породици или породичној заједници  из члана 190. став 1. Кривичног законика Републике Српске.